islomuz | Неотсортированное

Telegram-канал islomuz - Islom.uz

135357

Канал расмий сайти: islom.uz islom.uz каналлари: @Savollar_kanal @Fiqh_Uz_kanal @HilolNashr @Quranuz_kanali @wwwIslamUz @Arabicuz @BintuSodiq @Siyrat_uz @Muslimaatuz @Hadisislomuz ©Каналдан маълумот олинганда манба кўрсатилиши шарт!!!

Подписаться на канал

Islom.uz

#Мўминларга_эслатма

Бу дунё ихтисос дунёсидир!

Тасаввур қилинг, сизга бошлиғингиз: «Сен ажойиб ходимсан», деди. Шак йўқки, сиз бундан қувонасиз. Агар сизга бирор вазир «сен ўз соҳангда тенгсизсан», деса фараҳга тўласиз. Мабодо, давлат раҳбари ёки подшоҳ мажлисда сизнинг исмингизни эслаб ўтса, гўё қанот чиқариб учасиз, хурсандликдан ичингизга сиғмайсиз. Энди тасаввур қилинг, сизга «Аллоҳ таоло исмингни зикр қилди», дейилса, қандай аҳволга тушар эдингиз?!

Худди мана шу ҳолат ҳаётда содир бўлган.

Бир куни Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам Убай ибн Каъб розияллоҳу анҳуни чақириб шундай дедилар:

Аллоҳ таоло сенга «Лам якуниллазийна кафаруу...»ни ўқиб беришимни амр қилди! Убай розияллоҳу анҳу дедилар:

- Сизга менинг исмимни айтдими?

Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам дедилар:

- Ҳа, сенинг исмингни айтди!

Убай ибн Каъб розияллоҳу анҳу йиғлай бошладилар. У умрининг охиригача «Раббим менинг исмимни айтди», дея фахрланиб юрдилар.

Нега энди Убай ибн Каъб?! Ахир, Абу Бакр, Умар, Усмон в

🔗 Тўлиқ ўқиш

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

Shayx Sodiq qori Kamoluddin

«Hazratni xotirlab» ko'rsatuvining 85-soni

"Hazratni xotirlab" ko‘rsatuvini dushanba kuni soat 20:00 da YouTube sahifamiz orqali tomosha qiling!

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

Quraysh surasi bilan qisqacha tanishuv

Yaqinlaringizga ham ulashing!

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

#Кун_дуоси

Беморни кўргани борганда ҳаққига дуо қилиш

Ибн Аббос розияллоҳу анҳумодан ривоят қилинади:

Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам:

«Ким касал кўргани борганида, агар ажали етмаган бўлса, унинг ҳузурида етти марта:

أسْألُ اللهَ العَظِمَ رَبِّ العَرْشِ العَظِيمِ أنْ يَشْفِيَكَ

«Ас`алуллоҳал ъазийм роббал ъаршил ъазийм ан йашфийака», деса, Аллоҳ таоло уни касалидан халос этиб, офият ато қилади», дедилар.

Маъноси: Улуғ Аллоҳдан, буюк арш Раббидан сенга шифо беришини сўрайман.

Абу Довуд ва Термизий ривояти.

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

#Мазҳабда_муваффақият_бор

Мужтаҳидларнинг вазифалари

Қуръон ва Суннатга қайтмоқчимисиз? Қуръон ва Суннатдан истинбот қилишга қайтишнинг биринчи шарти – мутлақ мужтаҳид бўлиш! Бугунги кунда эса ўзининг усул китобига эга бўлиб, ундан қандай ҳукм олиш қоидаларини баён қилган бирорта одам йўқ! Демак, бугун мутлақ мужтаҳид йўқ!

Ижтиҳод неча хил бўлади? Бир хилми ёки бир неча хилми?

Ижтиҳод мавзусини янада кенгроқ тушунтириш учун энди мужтаҳидларнинг вазифалари ҳақида гаплашамиз. Натижада ижтиҳоднинг бир неча хил кўриниши борлигини кўрамиз. Мужтаҳидларнинг икки хил бўлиши тушунарли, бу борада муаммо йўқ. Лекин ўша мужтаҳид қиладиган иш, яъни ижтиҳоднинг бир неча хил бўлиши эса кўпгина замондош олимлар томонидан ўрганилмай қолган. Шунинг учун ижтиҳод деганда ҳамма биттагина нарсани – Қуръон ва Суннатдан ҳукмлар чиқаришни тушунади, шу билан ҳамма иш тўхтаб қолган. Шу боис ҳамма фақат «Мутлақ мужтаҳид ўзи бор нарсами, йўқми», «Мутлақ ижтиҳод тўхтаб қолганми, йўқми», «Бугунги кунда мутлақ мужтаҳид борми, йўқми» деган мавзуларда узундан-узун баҳс олиб боришади. Узоқ муддат мана шундай баҳслар билан, бирор фойда келмайдиган, ҳеч қандай натижаси йўқ тортишувлар билан овора бўлиб қолдик. Лекин қуйида айтиладиган сўзларга диққат қиладиган бўлсак, бу каби ҳолатлардан қутуламиз.

🔗 Тўлиқ ўқиш

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

Mo‘g‘ulistonda 40 dan ziyod masjid bor

«Hazratni xotirlab» ko'rsatuvining 84-soni

Sayran Qadir

📹 https://www.youtube.com/watch?v=s6VFEsYCMCc

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

Oyni ko'rish haqidagi bo'lim 2-qism

Hidoya 132-son

Nafsni poklash va axloqni sayqallashda namoz va zakotdan keyin ro‘za ibodati keladi. Insonni yo‘ldan uradigan narsalar ichida qorin va jinsiy shahvatlar eng kuchlilaridan ekani hech kimga sir emas. Ro‘zaning foydalaridan biri xuddi o‘sha ikki shahvatni jilovlashga xizmat qilishidir. Ro‘za tutish Islom dinining besh rukni, besh asosidan biridir, Qur’on va Sunnat bilan sobit bo‘lgan. Shar’iy istilohda Ramazon oyida tong otganidan to quyosh botguncha niyat bilan ovqat yemaslik, ichimlik ichmaslik, jinsiy yaqinlik qilmaslik «ro‘za» deyiladi.

Muallif: Burhoniddin Marg‘inoniy

Ustoz: A’zamjon domla Qambarov

Hidoya sharh bidoyatil-mubtadi

☺️☺️☺️☺️☺️

🔗 Premyera

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

#Тарих

Валид ибн Абдулмалик

Тўлиқ исми: Валид ибн Абдулмалик ибн Марвон. У роҳат-фароғатда ўсди. Тил илмида заиф эди. Халифаликни отасидан кейин, отасининг аҳдига биноан эгаллади.

Валид ибн Абдулмалик амалга оширган энг муҳим ишлар

Валид ибн Абдулмалик халифалик ишини Дамашқдаги катта жомеъ масжидини бино қилиш билан бошлади. У бу ишни халифа бўлганида бошлаб, халифалик даври тугаганида охирига етказди. Бу иш ўн йил давом этди. Мазкур катта жомеъ масжид фан ва маданиятнинг буюк нишонасига айланди.

Шу ўринда Буюк Британияда Жон Фозергил (John Fothergill) суратга олган «Шарқ ва Ғарб» деб номланган етти бўлимдан иборат фильмнинг тўртинчи қисмидан олинган иқтибосни эътиборингизга ҳавола этишга ижозат бергайсиз.

🔗 Тўлиқ ўқиш

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

#Ислом

Имом Мотуридий давридаги ижтимоий, фикрий ва илмий-маърифий ҳолат

Имом Абу Мансур Мотуридий раҳматуллоҳи алайҳининг аббосийлар даврида яшаганлар. Аббосийлар давридаги умумий ҳолат қуйидагилардан иборат:

Аббосийлар ҳижрий 132-656, милодий 749-1258 йиллар орасида беш юз йигирма тўрт йил давомида мусулмон оламига етакчилик қилдилар.

Аббосийларнинг етакчилик даври иккига бўлинади:

Биринчи аббосийлар давлати ҳижрий 132-247, милодий 749-861 йиллар орасида ҳукм сурган бўлиб, унда ўнта халифа ҳукмдорлик қилган ва бу давр қувват ҳамда эгалик даври бўлган.

🔗 Тўлиқ ўқиш

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

#Кун_дуоси

Аллоҳдан паноҳ сўраш


Усмон ибн Абул Осс розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

У кишига касаллик етганидан Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламга шикоят қилдилар. Шунда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам у кишига: «Танангдаги оғриётган ерингга қўлингни қўй, «Бисмиллоҳ»ни уч марта айтиб:

أَعُوذُ بِعِزَّةِ اللهِ وَقُدْرَتِهِ مِنْ شَرِّ مَا أجِدُ وَأحَاذِرُ

«Аъузу биъиззатиллаҳи ва қудротиҳи мин шарри ма ажиду ва уҳаазиру», деб етти марта айтгин», дедилар.

Маъноси: Аллоҳнинг иззати ва қудрати ила ўзимда топадиган ва ҳазар қиладиган нарсанинг ёмонлигидан паноҳ тилайман.

Имом Муслим ривояти.

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

#Ҳаж

Хатим тарихи

У Ҳижру Исмоил деб ҳам номланади. У ярим доира шаклидаги очиқ бинодир. Хатим деб номланишига сабаб, у Каъбадан синдириб олингандир. Қурайш Каъба биносини янгилаганда ўша ерни қолдирган. Исмоил ҳижри дейилишига сабаб, Иброҳим алайҳиссалом Каъбанинг ёнига арок дарахтидан Исмоил ҳамда оналарига капа қуриб берганлар. Демак, ҳижр Каъбанинг қисмидан бўлмаган. Лекин Қурайш Каъбадан қолдириб, Ҳижрга киритган жойи шак-шубҳасиз Каъбадир. Ҳажми олти газу бир қарич, яъни уч метрдир.

Оиша розияллоҳу анҳодан ривоят қилинади:

«Мен Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламдан хатим ҳақида сўраб: «У Каъбаданми?» десам, у зот: «Ҳа», дедилар. Мен: «Унда нима учун Каъбага қўшиб юборишмаган?» десам, у зот: «Қавмингнинг, яъни Қурайшнинг маблағи етмай қолган...» дедилар» Имом Бухорий ривояти.

🔗 Тўлиқ ўқиш

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

#Ислом

Улар бир-бирини яхши кўрар эди!

Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам Уҳуд ғазоти шаҳидларини дафн қилаётиб: «Абдуллоҳ ибн Ҳаром билан Амр ибн Жамуҳни битта қабрга қўйинглар. Улар бир-бирини яхши кўрар эди!» дедилар.

Аслида, ўлим фироқ эмас. Ҳаммамиз куни келиб вафот этамиз. Ҳақиқий фироқ биримиз жаннатда яна биримиз дўзахда бўлишимиздир.

Ажойиб нарса ўқиган эдим. Бир киши бувисининг бир одати ҳақида шундай ёзган эди: «Бувим бизни бомдод намозига уйғотиб: «Туринглар! Жаннатда сонимиз камайиб қолишини истамайман», дер эдилар».

🔗 Тўлиқ ўқиш

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

Vuqufi zamoniy

Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf rahimahulloh

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

«Hadis va Hayot» silsilasining 3-juzidan

#Hadis_va_Hayot

📚 @hadisislomuz

Читать полностью…

Islom.uz

#Ҳаж

Мултазам нима?

У Ҳажарул асвад рукни билан Каъба эшиги оралиғи бўлиб, ўлчами икки метрдир.

Ибн Аббос розияллоҳу анҳумо: «Мултазам рукн билан эшик оралиғидадир», дедилар.

Мужоҳид: «Рукн билан эшик орасида мултазам бордир», дедилар.

Бу жой дуолар ижобат бўладиган ўриндир. Дуо мобайнида икки билак ва кафтни кўкракка ёпиштирмоқ суннатдир.

Абдуллоҳ ибн Амр розияллоҳу анҳудан ривоят килинади:

«Бу зот тавоф қилиб, намоз ўқиб, кейин рукнни ўпиб, сўнгра тош билан эшик олдида тик туриб, икки қўл, чаккаларини кўкракларига ёпиштириб: «Мен Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг мана шундай қилиб турганларини кўрдим», дедилар.

Абу Зубайр: «Абдуллоҳ ибн Умар, Ибн Аббос, Абдуллоҳ ибн Зубайр розияллоҳу анҳулар мултазамда туришганини кўрдим», дедилар.

Ибн Аббос розияллоҳу анҳумо: «Бирор киши қора тош билан Каъба эшиги олдида туриб Аллоҳга дуо қилса, барча яхши кўрган нарсаларининг ҳожати чиққанини кўради», дедилар.

Мужоҳид: «Рукн билан эшик орасидаги жой Мултазам деб номланади. Одамлар ўша ерда Аллоҳдан бирор нарса сўрашса ёки бирор нарсадан паноҳ тилашса, Аллоҳ уни уларга беради», дедилар.

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

Yetimni boshini silash

Ismoil Muhammad Sodiq


🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

«Hadis va Hayot» silsilasining 3-juzidan

#Hadis_va_Hayot

📚 @hadisislomuz

Читать полностью…

Islom.uz

#Силаи_раҳм

Яқинларга нафақа қилиш

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: إِنَّ عِنْدِي دِينَارًا فَمَا أَصْنَعُ بِهِ؟ قَالَ: «أَنْفِقْهُ عَلَى نَفْسِكَ»، قَالَ: فَإِنَّ عِنْدِي آخَرَ فَمَا أَصْنَعُ بِهِ؟ قَالَ «أَنْفِقْهُ عَلَى وَالِدَيْكَ»، قَالَ: فَإِنَّ عِنْدِي آخَرَ فَمَا أَصْنَعُ بِهِ؟ قَالَ «أَنْفِقْهُ عَلَى وَلَدِكَ»، قَالَ: فَإِنَّ عِنْدِي آخَرَ؟ قَالَ: «أَنْفِقْهُ عَلَى زَوْجَتِكَ»، قَالَ: فَإِنَّ عِنْدِي آخَرَ؟ قَالَ: «أَنْفِقْهُ عَلَى خَادِمِكَ»، قَالَ: فَإِنَّ عِنْدِي آخَرَ لَمْ يَبْقَ غَيْرُهُ؟ قَالَ: «اجْعَلْهُ فِي سَبِيلِ اللهِ»، قَالَ سَعِيدٌ: وَلَا أَرَى أَبَا هُرَيْرَةَ إِلَّا قَالَ: وَهُوَ أَقَلُّهَا أَجْرًا. قَالَ مُحَمَّدٌ: فَسَأَلْتُ عَنْ ذَلِكَ سَالِمًا أَبَا النَّضْرِ، فَقَالَ: هَكَذَا كَانَ فِي الْحَدِيثِ.

Абу Ҳурайрадан ривоят қилинади:

«Бир киши Набий соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига келиб, «Менда бир динор бор. Уни нима қилай?» деди. «Уни ўзингга нафақа қил», дедилар. «Менда яна бор. Уни нима қилай?» деди. «Уни ота-онангга нафақа қил», дедилар. «Менда яна бор. Уни нима қилай?» деди. «Болангга нафақа қил», дедилар. «Менда яна битта бор», деди. «Уни аёлингга нафақа қил», дедилар. «Яна бор», деди. «Уни ходимингга нафақа қил», дедилар. «Яна битта бор, ундан бошқа қолмади», деди. «Уни Аллоҳнинг йўлига қўй», дедилар».

Саъид айтади: «Абу Ҳурайра яна: «Мана шу энг ажри озидир», деди».

Муҳаммад айтади: «Абу Назр Солимдан бу ҳақда сўраганимда, «Ҳадисда шу бор», деди».

Шарҳ: Яъни «охиргиси энг ажри ози», деган маъно ҳадисда бор экан. «Охиргиси» эса «Уни Аллоҳнинг йўлига қўй», деганларидир.

Демак, қилинадиган сарф-харажатнинг ажри яқинликка қараб бўлар экан. Баъзи бир одамлар ўзи емасдан қимтиб, ўзига сарф қилмасдан тўплаб, одамлар гапиришини истаб садақа қилади. Бу иш нотўғри экан.

Ўзининг эҳтиёжи борми, молини ўзига сарфлаш керак. Ўзининг ҳалол-пок юриши учун, ибодатда қоим бўлиши учун керак бўлган сарф-харажатни ўзига қилса, савоб бўлади.

🔗 Тўлиқ ўқиш

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

🌿 Nabotot ilmining rivoji

Nega Ibn Baytor "nabotot ilmining otasi" deb atalganini,
musulmon olimlar botanika faniga qanday hissa qo‘shganini,
Yevropaga o‘simliklar qanday kirib kelganini bilmoqchimisiz?

Unda «Olam va odam» nomli ko‘rsatuvning navbatdagi sonini YouTube sahifamizda tomosha qiling!

🌐 Premyera

@islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

#Жамият

Ёрдам беринг: табиат ҳалок бўляпти!

Тонг саҳар тўрт мучамизнинг соғ, оиламиз тинч, ташқарида ҳеч қандай хавфнинг хатарисиз уйғониш биз ҳар доим ҳам эътибор беравермайдиганимиз, шукрини адо этишни эсимиздан чиқарадиганимиз неъматлар сирасига киради. Гўё асли шундай бўлиши керакдек яшайверамиз. Яна бир тур неъматлар борки, бизнинг эътиборимиздан четда. Буларга сув, ҳаво каби биз қадрламайдиган, лекин булар бўлмаса, бир соат ҳам яшай олмайдиган эҳтиёжларимиз киради.

Бу неъматларнинг шукрини адо этмаслик, яъни қадрига етмаслик оқибати нималарга олиб келиши бугунги кунда намоён бўляпти. Пала-партиш фойдаланиш сабаб Орол денгизининг қуриши нафақат минтақамизнинг, балки бутун дунёнинг муаммосига айланиб улгурганига анча бўлди. Биз учун текинга бериб қўйилган бу бебаҳо неъматни қадрламаслик орқасидан бугун инсоният жиддий муаммолар қаршисида турибди. Аллоҳ таоло Ўзининг каломида берилган неъматларни қадрлашни таъкидлаб, «Еб-ичинглар, аммо исроф қилманглар. Чунки У Зот исроф қилувчиларни севмас» (Аъроф сураси, 31-оят), деб буюрди.

🔗 Тўлиқ ўқиш

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

#Кун_дуоси

Набий алайҳиссаломнинг дуолари

Саъд ибн Абу Ваққос розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

«Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам касаллигимда мени кўргани кириб:

اللهُمَّ اشْفِ سَعْدًا، اللهُمَّ اشْفِ سَعْدًا، اللهُمَّ اشْفِ سَعْدًا

«Аллоҳумма ишфи Саъдан, Аллоҳумма ишфи Саъдан, Аллоҳумма ишфи Саъдан» (Саъдга шифо бер), деб айтдилар».

Имом Муслим ривояти.

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

Muhosaba

Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf rahimahulloh

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

«Hadis va Hayot» silsilasining 3-juzidan

#Hadis_va_Hayot

📚 @hadisislomuz

Читать полностью…

Islom.uz

Yetimlarga g'amxo'rlik

Ismoil Muhammad Sodiq


🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

Qabz va bast

Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf rahimahulloh

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

«Hadis va Hayot» silsilasining 3-juzidan

#Hadis_va_Hayot

📚 @hadisislomuz

Читать полностью…

Islom.uz

#Кун_дуоси

Сенинг шифоингдан бошқа шифо йўқ

Оиша розияллоҳу анҳодан ривоят қилинади:

Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам аҳлларидан баъзиларига ўнг қўлларини суртиб, паноҳ тилаб, қуйидаги дуони ўқирдилар:

اللهُمَّ رَبَّ النَّاسِ أذْهِب البَأْسَ اشْفِ أنْتَ الشَّافِي لاَ شِفَاءَ إِلاَّ شِفَاؤُكَ شِفَاءً لاَ يُغَادِرُ سَقَمًا

«Аллоҳумма роббан наси азҳибил ба`са ишфи анта шафий лаа шифаа илла шифаука шифаан ла йуғодиру сақома».

Маъноси: Аллоҳим, Сен инсонларнинг раббисан, қийинчиликларни кетказ, шифо бер, Сен шифо берувчисан. Сенинг шифоингдан бошқа шифо йўқ. Сен берган шифо бирорта ҳам касаллик қолдирмайди.

Имом Бухорий ва Муслим ривоятлари.

Бошқа ривоятда:

«Эй инсонлар Рабби, касалликни кетказ. Шифо Сени қўлингда, Сендан бошқа уни очувчи йўқ», дейилган.

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

#Мўминларга_эслатма

Афв ва кечирим

Бандадан хато содир бўлмаслиги мумкин эмас, балки содир бўлган хатоларни тузатишга интилиш — ана шу бандалик хусусиятидир. Одам боласидан хато содир бўлиши оддий ҳол. Хатоларни афв этиш эса ҳамма ҳам қила олмайдиган, охиратда шараф бўладиган хислатдир.

Европалик бир файласуф: «Оловни ҳаддан зиёд ёқиб юборма, душмандан олдин ўзингни куйдириб қўймасин», дейди.

🔗 Тўлиқ ўқиш

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

Иссиқ ва жазирама шиддати ҳақида

Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам дедилар:
«Дўзах Роббига шикоят қилиб, «Роббим, ич-этим бир-бирини еб юборяпти», деди. Шунда У Зот унга икки нафасга – қишда бир нафасга, ёзда бир нафасга изн берди. Сиз дуч келадиган энг шиддатли иссиқ ва энг шиддатли совуқ ана шундандир».
Ибн Можа ривояти.

Қуёш қиздирган, жазирама иссиқ кунда қайта тирилиш кунини эсла ва Аллоҳдан Аршининг соясини, шифти остидаги мақомни сўра!
Аллоҳим! Кундузлари соим, кечалари қоим бўлишда, кўзни тийиш, тилни сақлашда бизга Ўзинг ёрдамчи бўл!

Иссиқ ҳавога сабр қилсанг, ёмонликларинг ўчирилади.
– Агар иссиққа сабр қилиб, савоб умид қилсанг, Аллоҳ яхшилигингни зиёда қилиб беради.
– Агар Аллоҳ иссиқни тақдирингга битган эканига рози бўлсанг, У Зот ҳам сендан рози бўлади.
– Агар иссиқда рўза тутсанг, машаққатингга яраша рўзангни ҳам савоби ошади.
– Агар иссиқда масжидга борсанг, салқин ҳавода боргандан кўра кўпроқ савобга эришасан.

Энди ўйлаб кўргин, шундай улкан савоблари бор экан, нега бу иссиқдан бунча диққинафас бўласан?

🕋 @islomuz

Читать полностью…

Islom.uz

Arab olamidagi ko‘pgina ulamolar O‘rta Osiyoni shayx hazrat orqali tanigan

«Hazratni xotirlab» ko'rsatuvining 84-soni

Sayran Qadir

📹 https://www.youtube.com/watch?v=s6VFEsYCMCc

🕋 @islomuz

Читать полностью…
Подписаться на канал