3235
Abdulloh ibn Muborak dedi: - Hikmat, pand-nasihatni devorda topsang ham, o‘qi, ibrat ol... Admin bilan bog‘lanish uchun: @HikmatlarXazinasi_bot
Bir ramazon kuni bek shoir Xashmatdan so‘radi: Xashmat, sening ham qarzing bormi?
-Ha, bor taqsir!
-Qancha?
-Mahalla baqqolidan ming tanga, qassobdan besh yuz tanga...
-To‘xta, to‘xta. Men sendan pulu mol qarzini so‘raganim yo‘q, ro‘zadan qarzing bormi deyapman?
Shoir Xashmat javob berdi:
-Bek, ro‘za qarzini Alloh so‘ramasmidi?
Sizning so‘raydiganingiz, haytovur pul qarzidir?
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
MIYA HAQIDA MASAL
— Do‘xtir, miyam ishlamay qolayotganga o‘xshaydi. Go‘yo hamma qatori yashayapman, lekin tevaragimda nimalar bo‘layotganiga hech aqlim yetmayapti. O‘ylamoqchi bo‘laman, o‘yimga bir fikr kelmaydi, boshim g‘ovlab ketaveradi. Asablar bitdi, chinqirib yuboryapti. Nima qilsam ekan-a? Iltimos, biror chorasini ayting.— Asabni qo‘zg‘aydigan ham, chinqiratadigan ham, yeb-bitiradigan ham miya bo‘ladi!To miya bor ekan, asabga tinchlik yo‘q. Buning ustiga, sizning miyangiz aynigan. Miya deganimiz o‘zi ikki hovuch qatiqdan boshqa narsamas. Sut aynisa, nima bo‘ladi? Qatiq bo‘ladi. Qatiq aynisa, nima bo‘ladi? Zahar bo‘ladi! Aynigan qatiqni qancha tez to‘kib yuborsangiz, shuncha yaxshi. Endi, o‘sha miya deb ataladigan qatig‘ingiz aynisa, unga endi chora yo‘q, tuzalmaydi! Yaxshisi, u zahar butun tanangizga yoyilib ketmasidan undan shartta qutuling. Bosh chanog‘ingizni ochamiz-da, qirtishlab tozalab tashlaymiz.— Iye, miyasiz qanday yashayman keyin, do‘xtir?— Odam ochlikdan o‘lishi mumkin, ovqatsiz yashay olmaydi, lekin miyasiz bemalol yashayveradi. Qaytaga yaxshi bo‘ladi. Shaxsan o‘zim do‘xtirlik faoliyatimda qanchadan-qancha odamning miyasini olib tashlaganman. Yurishibdi-ku yashab. Mana shu ko‘cha-ko‘yda ko‘rayotganingiz odamlarda hammasida miya bor deb o‘ylaysizmi? Bu boshlarning ichi bo‘sh, bosh chanog‘i yuvilgan hammasining. Har kuni o‘nlab, yuzlab, minglab odam biz do‘xtirlarga kelib miyasini oldirtirib tashlaydi. Siz hatto kech qoldingiz...— Yopiray, odam ularni miyasiz deb o‘ylamaydi... Ko‘rinishlari ham tuppa-tuzuk...— Ha, ana! Miyalaridan voz kechganlaridan keyin shunaqa tuppa-tuzuk bo‘lib qolishdi. Ungacha qovoqlari soliq, yuzlari so‘lg‘in, boshlari hech tashvishdan chiqmay yurishgan edi o‘zlarini o‘tga-cho‘g‘ga urib. Mana, endi qarang: egnilarida chiroyli kiyimlar, oldilarida xilma-xil ovqatlar, taglarida allambalo moshinalar, o‘yin-kulgi qilib... yashab yurishibdi shu zormanda miyasiz ham. So‘rang ulardan, miyasiz qanday bo‘larkan, deng. Yashash yengillashdi, deyishadi. Hech narsani o‘ylamaysan, hech narsaga bosh qotirmaysan, tevaragingga parvo qilmaysan... to‘g‘rirog‘i, o‘ylash, bosh qotirish, parvo qilish nima ekanini bilmaysan ham, zo‘r ekan, deyishadi. U yog‘ini so‘rasangiz, tinch-sokin yashashingizga miya xalaqit qiladi o‘zi. Qo‘rqmang, shartta oldirib tashlang, hojat quvuriga to‘kib yuboring. Yashasin miyasizlik!— Ajoyib gaplar aytdingiz. Ilgarilari bunaqa gap hech eshitmaganman. Qiziqtirib qo‘ydingiz. Boshim qattiq og‘riydi, u og‘riqlardan ham paqqos qutulsam kerak-a? Qolaversa, bir xaltacha sasiq qatiqni bir umr boshda ko‘tarib yurish jonga tegib yuruvdi o‘zi! Ortiqcha yuk.— Miyasi yo‘q degani aqli yo‘q deganimas. Mana, qarang, shu aynigan miyangiz bilan ham eng aqlli gapni aytdingiz: miya ortiqcha yuk! Haqiqatda to‘g‘ri! Miya kichkina jussaga butun olamning tashvishini yuklaydi, xolos. Yashasin miyasizlar!— Xafa bo‘lmasangiz, bitta narsa so‘rasam, maylimi?— So‘rang, tortinmang.— Shuncha foydali maslahat beryapsiz, o‘zingizda...— ...miya bormi, deb so‘ramoqchisizda, a? Biz Oliy o‘quv yurtida "Miyasizlik — sihat-salomatlik garovi!" degan birinchi darsni olgan paytlarimizdayoq navbat turib miyalarimizni oldirib tashlaganmiz! Ya’ni, xotirjam bo‘ling, pichoqni oldin o‘zimizga urganmiz, og‘rimagani uchun bemalol boshqalarga ham urib yuribmiz! Bo‘ldimi, endi ishondingizmi, oldirasizmi, tezroq ayting, tashqarida sizga o‘xshaganlardan yuztasi kutib qoldi...
Nurulloh Muhammad Raufxon
Xo'rozdan so‘rashibdi:
Nega sen lochindan qo‘rqasan?
Seni hajming undan yirik bo'lsa, tumshug‘ing ham uning tumshug‘idan uzun bo'lsa, qanotlaring ham uning qanotidan katta?
Xo'roz aytibdi:
"Jo'jalik vaqtimda qalbimga kirib qolgan qo‘rquv haligacha tark etmagan"
Musulmonlar yutuqlaridan yuragi yorilib ketayotganlar holati shunga o‘xshaydi.
Ularda "vatanini hech kimga bermaydigan" armiya, qurollar bor, ortlarida katta davlatlar, ular sabab jonidan to'ygan millionlagan xalq bor.
Shunga qaramay to‘rt-besh musulmonning g‘alabasi ularni tashvishga soladi.
Ular erkaklarning soqoli, ayollarning hijobidan yuraglari yorila boshlaydi..
Adolat zolimning ajali.
Taqvo esa fosiqning nihoyasi.
Ilm jaholatning dushmani.
Bundaylar nazdida agar musulmonlar urush qilsa, bu "fitna". Sulh qilishsa, sulhlari "o‘yin" bo'ladi.
Qarama qarshiliklar sababi nafslaridagi fisqu-fujur sabab haqiqatni yomon ko‘rishlari.
"Ularga qo‘rquv yo‘q" kitobidan.
"Мана шу мусулмонларнинг асл аҳволи!"
Бу суратда биз нимани кўряпмиз? Суратдаги одам "Ичи нафрат ва адоватга тўла бир мусулмон кўринишида" — шундай эмасми? Ғоявий мухолифларимиз "Мусулмонлар қолоқ, мусулмонлар мутаассиб, мусулмон ундай, мусулмон бундай!" дейиш учун ушбу расмдан йиллар давомида фойдаланиб келишди.
Мен ҳам шу суратни илк бор кўрганимда, "Мен бу одамдай эмасман. Валлоҳи биз бунақа эмасмиз!" дегандим. Ростан ҳам биз бу одамга ўхшамаймиз, биз бу одамлардан эмасмиз.
Ахир мусулмон дегани ҳам шунақа бўладими?
Йўқ, мусулмон — оқ кўнгил, ҳалийм, даъват қилувчи, содда инсон бўлади.
Аммо биз ҳақиқий мусулмон бўлсак, унда бу одам ким?
Бизни йиллар давомида уялишимизга сабабчи бўлган, "мутаассиб" кўринишидаги одам— Шакил Аҳмад Баҳт — Ҳиндистонлик мусулмон.
Энди иккинчи савол: Нега бу одам бунчалар ғазабли кўриняпти?
Гап шундаки Бу одамнинг синглиси аёлларга Қуръони Карим ўргатувчи, жуда яхши, савияли муаллима қиз эди. Ҳа, бизга "мутаассиб" деб нафратга тўла юз билан кўрсатиладиган одамнинг синглиси аёлларга ҚУРЪОН ўргатарди.
Аммо муаллиманинг бу фаолияти энг кўп кимларни безовта қилган деб ўйлайсиз? Муаллиманинг фаолияти, ўзларини “илғор, тинчликпарвар" қилиб кўрсатиб, “Келинглар, ҳаммамиз бирга жаннатга борайлик”, дейдиган ҳинду динига мансуб радикалларни безовта қилди.
Воқейлик шундай бошланган: Ўша, "тинчликпарвар" барча динларга "бағрикенг" Ҳиндистон полицияси Аҳмад Баҳтнинг синглисига "Қуръон ўргатмайсан" деб таъзийқ ўткизган.
Кунлардан бир кун полиция Мусулмон оиланинг уйига бостириб кирди. Акаси Аҳмадни четга улоқтиришди, Қуръон ходимасини эса балкондан пастга ташлаб юборишди. Ўша мутҳиш кунда муаллиманинг бели синди. Полиця ходимлари эса қизни ҳатто касалхонага ҳам олиб боришмади.
"Терорист" бўлиб кўзимизга кўринган Аҳмад Баҳт ўз синглисини олиб уйига кирди, тўшакка ётқизди. Тўрт йил давомида “Синглимни даволаб беринг”, деб ўтиниб ёлворди. Аммо гулдек синглиси аканинг кўз ўнгида аста-секин сўлиб борарди. Тўртинчи йилда эса сингил жон берди.
Шакил синглисининг жасадини олиб кўчага чиқди.
“Энди мен нима қилай? Бунинг ҳисобини кимдан сўрайман? Мен адолатни кимдан талаб қиламан?” деганида, полиция
жасадни олиб "Кел, керак бўлса ўлигига ҳам тажовуз қиламиз.” деди.
Шакил Аҳмад ана ўша куни қичқирди. Энг охирида, жон-жонидан ўтиб кетгандан сўнг — қичқирди.
Энди савол: Сиз ҳали ҳам ўша одамни Терарист деб биласизми?
Сиз ҳали ҳам ўша “Жирканч одам” деб бизга кўрсатилган инсондан уяласизми? Юқорида "Аммо биз ҳақиқий мусулмон бўлсак, унда бу одам ким?"-деб савол бергандим. Бу саволга жавобингиз борми энди?
Мен ҳам ушбу маълумотларни подкастда эштдим. Шакил Аҳмад билан боғлиқ асл вазиятни билиб ўзимдан шу қадар уялдимки...
Энди ақлимизни йиғиб олишимиз керак. Вазиятларга ҳалол ва самимий ташхис қўйишни ўрганишимиз зарур. Сохталик қилиб "Биз бошқача, мўътадил мусулмонмиз" деб иккиюзламачилик қилмаслигимиз керак.
Мен энди уялмайман. Энди мен ўша ғазабланган мазлум одамнинг ҒАЗАБИ томондаман. Мен ўша адолат талаб қилган ҒАЗАБнинг ёнидаман. Мен ўша олижаноб ҒАЗАБнинг ҳимоячисиман.
Ғарб бизга доимо бир хил найрангни ишлатди. Сурияда ҳам, Фаластинда ҳам, Суданда ҳам, Боснияда ва ҳатто Ироқда ҳам бир хил тузоққа тушдик. Мусулмон терорист, мусулмон мутаассиб... Ва уларга қўшилиб — ўз ерини, ҳуқуқини, динини ҳимоя қилётган оддий халқни биз ҳам террорчилар дейишни бошладик. Аммо кўз ўнгимизда уларни бомбалар билан ўлдирётган Америка гўёки дипломат, олийжаноб кўринар эди.
Айнан, бизга “тинчлик”, “бағрикенглик”, “сулҳ” деб ўргатмоқчи бўлган нарсалари — "Биз сени бетингга тарсаки урсак бошқа бетингни тутиб тур!" деган маънони англатади. Йиллар давомида шу услубда пропагандалар орқали бизга мусулмонликни гўёки насронийлик каби тушунтириб келишди.
Йўқ! Узр, кечирасиз, биз иккинчи ёноқимизни тутмаймиз.
Бизнинг мазлумларни ёнида турувчи позициямиз ва дунёга айтар ўз сўзимиз бор.
Хуллас, Шакил Аҳмад Баҳт ўз динини, синглисини, қуръон муаллимасини ҳимоя қилган қаҳрамон эди. Биз эса шундай буюк қаҳрамондан уялган иккиюзламачимиз.
Унинг суратидан уялишни бас қилинг.
Ҳар қандай сергап лайф коучлар, интернет "устоз" ларга эргашаверманг!
Ақли заиф болалар, яъни олигофренлар орасида тез-тез учраб турадиган бир ҳолат кузатилади: нутқни фавқулодда эгаллаган болалар. Уларда нутқий ривожланиш ғоят юқори даражада бўлади. Бунда нафақат лексика, балки нутқ грамматикаси ҳам пухта ривожланган бўлади. Моҳиятан олганда, бу нутқ бўш (пуч) бўлиб, унинг ортида ҳеч нарса йўқ, яъни, таъбир жоиз бўлса, унинг ортида фикр кам, аммо қуруқ гап кўпдир.
Асримизнинг биринчи чораги бошларида Леон Дюга исмли анча таниқли психолог яшаб, фаолият юритган. Ўша пайтда Францияда прогрессив кучларнинг классик расмий имтиҳонларга қарши кураши кетаётган эди. Етуклик аттестатини олиш имтиҳон тизими рақиблари ушбу имтиҳон талабларини схоластик, реал билимлардан йироқ деб ҳисоблардилар ва шу асосда бу имтиҳон ҳеч нарса бермаслигини, ҳеч қандай илмий билим намоён қилмасдан туриб ҳам бакалавр бўлиш мумкинлигини таъкидлардилар.
Дюга ушбу танқидий позицияни қўллаб-қувватловчилар қаторида эди ва шу сабабли гаров ўйнади: у клиник тасдиқланган, верификация қилинган, яъни тўлиқ текширилган дебиллик ҳолатини олиб, ўша дебилни бакалаврлик имтиҳонларини топширишга тайёрлашини айтди. У гаровни ютди. Олий ҳайъат дебилга ижобий баҳолар қўйиб берди.
А.Н. Леонтьев
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Ҳуқуқий мувозанатнинг бузилиши: Нега феминизм аёллар ёлғизлигига сабаб бўлмоқда?
Феминизмнинг асл мақсади аёлларни ҳимоя қилиш ва уларга тенглик бериш бўлса-да, бугунги Ғарб тажрибаси шуни кўрсатмоқдаки, ҳаддан зиёд кафолатланган имтиёзлар ва эркаклар ҳуқуқларининг чекланиши, охир-оқибат, айнан аёлларнинг ўзига зарба бўлиб қайтмоқда. Бу жараённинг энг оғриқли оқибати никоҳ институтининг емирилиши ва аёллар умрининг энг гуллаган даврининг самарасиз ўтиб кетишидир.
Бунинг асосий сабаби шундаки, замонавий Ғарб қонунчилигида никоҳ эркаклар учун ҳиссий иттифоқдан кўра, улкан юридик ва молиявий хатарга айланиб қолди. Ажрашиш жараёнларида айб кимда бўлишидан қатъий назар, мулкнинг тенг тақсимланиши ва эркак зиммасига юкланадиган катта миқдордаги алимент мажбуриятлари эркакларни қонуний муносабатлардан чўчитиб қўйди. Устига-устак, ажрашгандан сўнг фарзанд васийлигининг деярли ҳар доим онага берилиши ва отанинг ўз боласини кўриш учун ҳам суд рухсатига муҳтож бўлиб қолиши, эркакларда "мен оилада шунчаки таъминотчи банкомат вазифасини ўтаяпман" деган ҳақли этирозни уйғотмоқда.
Шу сабабли, бугунги кунда эркаклар ўзларини ҳимоя қилиш инстинкти билан қонуний никоҳдан қочмоқдалар. Улар учун масулиятсиз ва юридик мажбуриятсиз бирга яшаш (cohabitation) энг хавфсиз йўл бўлиб қолган. Бу эса фожиани келтириб чиқаради: аёллар 5-6 йил, баъзан ундан ҳам узоқроқ вақт давомида "синов муддати"да яшашга мажбур бўладилар.
Бу вазиятнинг энг жабрдийдаси эса барибир аёлдир. Эркак киши табиатан ёши ўтган сари ижтимоий мавқейи ва имкониятларини ошириб бориши мумкин, аммо аёл учун вақт омили шафқатсиздир. Йиллар давомида "балки менга уйланар" деган умид билан яшаб, охир-оқибат ёлғиз қолган аёл, ўзининг энг гўзал ёшлик даврини ва она бўлиш имкониятини бой беради. Эркаклар учун бундай "ёркин" муносабатлардан чиқиб кетиш осон бўлса, ёши 30-40 дан ошган аёлнинг муносиб жуфт топиш имконияти кескин камаяди.
Хулоса қилиб айтганда, аёлларга керагидан ортиқ ҳуқуқий устунлик берилиши эркакларни ўйиндан чиқиб кетишга мажбур қилди. Натижада, жамиятда "кучли ва ҳимояланган", лекин аслида ёлғиз ва оилавий бахтдан мосуво аёллар қатлами шаклланмоқда. Бу мувозанат бузилишининг аччиқ, аммо инкор этиб бўлмас ҳақиқатидир.
Said Komil
САРРОЙМУЛЛАЛАР, ЭШАК ВА ҲУКУМАТПАРАСТ ДИН АМАЛДОРЛАРИ:
ДИН, ҚОНУН ВА ВИЖДОН ЎРТАСИДАГИ ЗИДДИЯТ
Жамиятда дин ҳар доим ахлоқ, адолат ва ҳақиқат мезони сифатида қабул қилинган. Аммо айрим даврларда ва айрим шароитларда дин номидан сўзлаётган шахслар ҳокимият манфаатларига хизмат қилувчи воситага айланиб қолмоқда. Бундай шахслар одатда “сарроймулла”, “ҳукуматпараст мулла” атамалари билан тавсифланади. Улар динни ҳимоя қилгандек кўринса-да, аслида унинг руҳига, қонунчилик тамойилларига ва жамият манфаатига зид иш тутадилар.
Сарроймулла тушунчаси ва унинг моҳияти
Сарроймулла — бу динни мустақил маънавий мақом сифатида эмас, балки ҳокимиятни оқлаш, сиёсий қарорларни “шаръий” қилиб кўрсатиш учун ишлатадиган шахсдир. Унинг фаолиятида асосий мезон Қуръон ва суннат эмас, балки юқоридан келган кўрсатма, манфаат ва лавозим бўлади.
Бундай муллалар адолатсиз қарорларга сукут сақлайди, зулмни “тақдир”, “сабр” ёки “итоат” шиорлари билан безаб кўрсатади, ҳақ сўз айтган дин пешволарини эса фитначи ёки ифротчи сифатида кўрсатишга уринади.
Диний нуқтаи назардан муаммо
Ислом таълимотига кўра, олим ва уламонинг энг асосий вазифаси — ҳақни айтиш, зулмга қарши туриш ва адолатни ҳимоя қилишдир. Қуръонда ва ҳадисларда ҳақ сўзни айтмаслик, ёлғон гувоҳлик бериш ва зулмни қўллаб-қувватлаш қаттиқ қораланган.
Сарроймуллалар эса аксинча, кучли томонни қўллаб, заифнинг овозини ўчиради. Бу эса диннинг маънавий нуфузига катта зарба бўлиб, жамиятда диндан совиш, ишончсизлик ва иккиюзламаликни кучайтиради.
Қонунчилик нуқтаи назаридан зиддият
Кўп давлатларнинг қонунчилигида виждон эркинлиги, дин ва давлатнинг ажратилганлиги, қонун олдида тенглик принциплари мустаҳкамланган. Ҳукуматпараст муллалар эса амалда ушбу принципларни бузишга хизмат қилади.
Агар диний шахслар давлат мансабдорлари каби ҳаракат қилиб, сиёсий қарорларни оқлашга киришса, бу:
- диннинг давлат ишларига ноқонуний аралашуви,
- фуқароларнинг виждон эркинлигига босим,
- қонун олдида тенглик тамойилининг бузилишига олиб келади.
Бу ҳолатда дин мустақил маънавий институт бўлишдан чиқиб, мафкуравий воситага айланади.
Ҳукуматпараст муллаларнинг асосий хусусияти — қулоқлик, яъни ўзига ёқмаганларни ҳукуматга ёмонлаб бериш. Бу қулоқлик фақат шахсий маънавий муаммо эмас, балки ижтимоий хавф ҳамдир. Чунки:
- жамиятда танқидий фикр йўқолади,
- зулм “шаръий” тус олади,
- ҳақиқий олимлар, фикр эгалари четга сурилади,
- дин халқ кўзида ҳокимиятнинг бир қисми сифатида кўрила бошлайди.
Натижада, на дин ютқазади, на давлат — балки бутун жамият зарар кўради.
Сарроймуллалар, эшаклик ва ҳукуматпараст дин амалдорлари — дин билан ҳокимият ўртасидаги соғлом масофани йўққа чиқараётган омиллардир. Улар на исломий қадриятларга, на қонунчилик руҳига, на жамият манфаатига мос келади.
Дин — виждон овози бўлиши керак, ҳокимиятнинг мегафони эмас. Олим — ҳақни айтганида олим, сукут сақлаганида эса фақат лавозим эгаси, китоб ортилган эшакдир. Жамият эса ҳақиқий дин пешволари билан сарроймуллаларни фарқлай олиш даражасига етиши шарт. Фақат шунда дин ҳам, давлат ҳам, инсон ҳам ўз ўрнини топади.
Абу Муслим
JIMLIK ILMI
Kaftingni siqqanday Xoʼjai Xizr
unvonlar seniki,
minbar seniki,
seniki,
shaharning eng suluv qizi.
Faqat sen jim yasha –
Hammasi goʼzal!
Nodonlar oʼlimin boʼyniga olib,
arzimas vijdonga sotilib ketar.
Huda-behudaga hayqiriq solib,
oqibat itdayin otilib ketar.
Faqat sen jim yasha –
Hammasi goʼzal!
Haqiqat tilanma oʼgʼriyu gʼardan,
ming yillik pokiza qoningni bulgʼa.
Yuzingni ters burib bechoralardan,
qarsaklar ichida kun sayin ulgʼay.
Yoqangdan ilishsin:
“Аyt, nega jimsan?”
Xulosa qilishsin: "Toʼydirishgandir.
Tarixda boʼlganmi sendayin kimsa,
boʼlsa-da, pushtini kuydirishgandir?"
Eʼtibor bermagin ularga inim,
kaftingni siqqanday Xoʼjai Xizr
unvonlar seniki,
minbar seniki,
seniki,
shaharning eng suluv qizi.
Bariga mardona jimliging sabab!
Аjabmas,
holinga achinib Egam
kirgizib yuborsa
jannatiga ham.
Faqat sen jim yasha –
Hammasi goʼzal!
© Jontemir
ШАВКАТЛИ МИЛОДМИ Ё ШАРАФЛИ МАВЛИД?
Муроса қилиб ё одоб сақлаб ўтирмайман. Ҳа, сизга ўз динингиз, менга эса ўз диним.
"Сизга ўз динингиз ва менга ўз диним" (Кафирун сураси, 6-оят).
Бу бошқани рад этиш эмас. Ёки беҳурмат қилишга чақириқ ҳам эмас. Ёхуд уни ёмон кўриш ва инкор қилиш ҳам эмас. Балки у аниқ ва икки тарафга маълум чегара доирасидаги юксак эҳтиромдир. Бу чегара, икки дин ўртасида қўшилишни ман қиладиган чизиқни чизиб беради. У динлар бир-бирини тан олсада, эътиқод ва амалда ўзаро фарқланади.
Бу батамом икки давлат ўртасидаги чегарага ўхшайди. Уларда ҳар бир яшовчининг ўз фуқаролиги бор. Икки давлат фуқароларининг ўз ҳуқуқ ва бурчлари мавжуд. Улар баъзи қонунларда бир хил бўлишса, бошқаларида фарқланишади. Лекин ҳеч қачон ватан мадҳиясида бирлашишмайди.
"Айтинг: «Эй кофирлар!" (Кафирун сураси, 1-оят).
Кофир сўзи ҳақоратми? Йўқ! Ҳақорат ҳам, камситиш ҳам эмас. Ўзга менинг динимга кофир, яъни эътиқод қилмагани каби, мен ҳам бошқанинг динига кофирман. Ҳар бир инсон бир нарсага мўмин ва ўша нарсанинг аксига кофир бўлади. Аммо бир нарса ва унинг зиддига баробар иймон келтирган киши, тафаккурида эврилиш билан оғриган кишидир. Агар киши икки нарсага тенг эътиқод қилиб, маросим бажарса ёки оммага кўринса, у ноаниқ ва иккиланган киши саналади. Уларгаям, буларгаям қўшилолмайди.
"Мен сиз ибодат қилган нарсаларга ибодат қилмасман. Ва сизлар ҳам мен ибодат қиладиганга ибодат қилувчимассиз" (Кафирун сураси, 2-3-оятлар). Ҳа, низом ва аниқлик шунақа бўлади. Икки эътиқод ўртасига чегара қўяди: Сиз ўзингизга ёққанига эътиқод қилинг. Мен ҳам ўзимга маъқул келганига эътиқод қиламан. Сизга динингиз унумли бўлсин, менга диним фойдали. Бунда дин иккидир: Сизнинг динингиз ва менинг диним.
Мен сизнинг динингизга эътиқод қилмайман деганим, уни эҳтиром этмайман, дегани эмас. Динингиз байрамларида иштирок этмайман дегани, уларни қабул қилмайман, дегани эмас. Динингиз билан диним ўртасида ажратувчи чегара қўяман, деганим, сиз билан бирга яшолмайман, дегани эмас. Динингиз билан диним ўртасини аралаштиролмайман, дегани, мен бағрикенг эмасман, мўътадил бўлолмайман, дегани эмас.
Сиз масиҳий сифатида мен билан Рамазонда рўза тутишга мажбур эмассиз. Пайғамбарим мавлидини нишонлаб байрам қилишингиз шарт эмас. Буларни мени севишингиз ёки эҳтиром этишингиз учун, ёки менга нисбатан бағрикенглигингизни исботлаш учун ёхуд мен билан тинч-тотув яшашингиз учун тан олишингиз шарт эмас.
Бунинг акси ҳам шундай. Мен мусулмон сифатида уйимга рождество арчасини ўрнатишим, тинч-тотув ҳаёт рамзи ўлароқ масиҳий қўшиқ ва Қуръон тиловатини аралаштиришим, ҳамда янги йил учун болаларим ясан-тусан қилишлари шарт эмас. Мен сизнинг динингизга иймон келтирганимдагина ундаги бор нарсани қабул қиламан. Ундан бир бўлагини, бундан бир бўлагини олмайман.
"Сизларга ўз динингиз ва менга ўз диним" - балоғатли ва ҳикматли оят. Унда эҳтиром ва муҳаббат билан тинч-тотув яшашнинг мукаммал низоми мавжуд. У бошқани рад этиш ёки инкор қилиш эмас. Балки биргаликда яшаш учун бошқага қўл узатиш.. лекин ҳамма ўз дини ҳудуди ортида.
Келинг сиз шавкатли милод учун дуо қилинг, биз эса шарафли мавлид учун! Шояд шунда зоти айниган, чатишма дин юзага келишига сабабчи бўлиб қолмасак!
Жинон Мунаймана, ливанлик ёзувчи
Qancha shoshsang, shunchalik kech qolasan. Shoshqaloqlik- aldanish, tuzoqdir. Hamma narsaning o‘z vaqti bor. Yaxshi ishlar damlanishi kerak. Komil inson bo‘lishning asosida ham shu yetuklik yotadi. Dam-donishmandlik demakdir...
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Менинг айтар сўзим қолмади. Гапириш гапдан зерикди..
Маҳо Муҳаммад
Kitob turmush qurishgacha va turmush davridagi muammolar va savollarga qadriyatlarimizga mos va xos javob beradi. Ushbu risola har bir yoshga saodatli hayot uchun yo‘llanma vazifasini o‘taydi.
Kitobdan:
Nikohning oʻrniga sevgini muqaddaslashtiradigan boʻlsak, hayotimizning barcha jabhalarida vazifalarimizni, hamma narsamizni sevgiga qurbon qilib yuboramiz. Ishq imtihonidan oʻta olishning eng muhim bosqichi sevgining, turmush qurish vaqtini togʻri tanlashdir.
Hamma munosib insonni axtaradi. Ammo hech kim munosib inson bo‘lishga harakat qilmaydi.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
"IchXasta" kitobidan:
Nazarimda, dunyodagi eng chiroyli muvaffaqiyat - oʻzingni oqlashga hojat qoldirmaydigan darajada seni yaxshi biladigan, xatti-harakatlaringni muhokama qilmasdan, nimani, qay maqsadda qilganigni tushunadigan insonlarga duch kelishingdir.
Жамиятимизда иккита дегенератив тенденция устма-уст келяпти. Биринчиси бу халқни аёллар тарбия қилиши – яъни, аёллар аёлларни ҳам, эркакларни ҳам тарбия қилиши. Бу абсолют ёки тотал кўринишда эмас, масалан Россия билан солиштирганда, лекин бари бир мавжуд жараён. Албатта, эркак қандай бўлиши кераклигини йигит ва эркаклар аёллардан ўрганиши бу бузуқ оқибатларга олиб келади.
Иккинчи салбий оқибатларга олиб келувчи тескари алоқа контури эса жамиятимизга кириб келаётган психология ва унинг амалиётидир. Бу ердаги муаммо ҳам биринчига ўхшаш – психолог мутахассисларнинг кўпчилиги аёллар. Ва замонаний ҳаёт аёлларни бузиб қўйгани учун, бузуқ мутахассислар жамиятни, яна ўша аёлларни тузатмоқчи бўлади, бу эса ҳеч қандай ижобий натижа бермайди. “Клан Сопрано” сериалида аёл психологнинг ўзининг психологи бор эди, масалан.
Албатта, ушбу психология ва унга ишонч ва инонч жамиятимизга янги олиб келинган трендлардан бири. Ўзи анча пачоқ миллатмиз – ё ниманидир инкор қилиб, умуман қабул қилмаймиз, ундан батамом ажратилганмиз, ё ўша нарсага муккамиздан кетиб, умуман танқидий фикр юритмасдан киришиб кетамиз (психология ҳамма нарсага ечим эмаслиги ҳақида психологияга бағишланган “Муносабатлар алгоритми” китобимда).
Тилимиз ва ёзувимиз билан ҳам ҳолат шундай. Алфавитсиз миллатмиз, дейман. Ўзи барча даврлар, барча шаҳарлар Мадинани қайтаради, дегандик. Ëки хабар келганидан кейинги Мадинани, ёки хабар келишидан олдинги Ясрибни. Яҳудийлар шаҳарга Ҳижратдан 500-600 йил олдин кўчиб келишган бўлган. Улардан кейин Авс ва Ҳазраж қабилалари келади. Яҳудлар шаҳарни нафақат молия ёки бозорлар орқали, балки тил орқали ҳам назорат қилишган экан.
Алифболарни ўзгартириш, кутубхоналарни йўқ қилиш, тилимизга эга чиқа олмаслигимиз ҳам ўша тарихнинг қайтарилиши. Ва, умуман 1985-2025 йиллар оралиғида янги ўзбек миллатини шакллантиришди. Ҳалиги библиявий қирқ йиллик цикллар андозалигича қолаверади. Нафақат Мусо алайҳиссаломнинг 40 йилликлари, масалан. Агар тарихга қарасак, бундай цикллардан бошқа империя ва кучлар ҳам фойдаланган, масалан форслар[^1] милоддан аввалги 587-586 йилларда Байтул Мақдисни вайрон қилиб, яҳудларни Бобилга ҳайдаб кетишади. Шоҳ Кир эса 539 йилда яҳудийларни қайтариб Қуддусга жўнатади. Яъни, қирқ йил ичида авлодлар алмашди ва ҳоказо ва ҳоказо турли сиёсий масалаларни ҳал қилишга қўл келадиган янги жуҳудлар тарбияланди.
Яъни, Каримов етакчилигида жуҳудлар (трансформация технологлари, билим эгалари) айтганимдек янги ўзбекларни шакллантирдилар. Бир китобда яҳудлар табиати ҳақида шундай дейилган экан: “Узоқ вақт зулм остида қийналишдан кўра руҳни ва табиатни кўпроқ бузадиган нарса йўқ. Улар кучлилар олдида бўйсунувчан, таҳдид бўлмаганда эса шафқатсиз ва қасоскор бўлиш каби қулларнинг хусусиятларини ўзлаштирган эдилар”; лекин бизга ҳам ҳудди шу тарбия усули қўланилди, шу натижага эришилди. Ҳудди Ғазодаги геноцид ортида олий интилишлар (қурбонлик) бўлгани каби, Ўзбекистонда ҳам террор орқали янги миллат тарбия қилинди. Трансформация натижасида иккинчи даражали сиёсий миллатлигимизча қолдик – биринчи даражада маданият, дин, тил ва ҳудуд бўлса, бизда дин элементи йўқ эди, қўшилмади ҳам. Биринчи версиядаги ўзбек сиёсий миллати (1920-) Иккинчи жаҳон уруши учун шакллантирилганди, ўша етимларни боқиб олиш, деҳқончилик, саноат мобилизацияси ва ҳоказолар.
Диний экстремизм айблови билан қамалган одамни қамоқхонамизда оёғининг остига калтаклашганлигини эшитгандим. Ҳа, из қолдирмайди, ҳа, хавфсиз ва ҳоказо. Лекин бу айнан тарбиялаш. Ва, эсимизда бўлиши керакки, Жаслык ҳам, Гуантанамо ҳам, Ироқдаги қамоқхоналар ҳам айнан “Исломий террор”га қарши курашадиган масканлар эмас (ҳатто ибодатхоналар, деса бўлади), балки айнан ўша террористларни тайёрлайдиган жойлар.
Тарбия тугадими? Назорат тугадими? Йўқ, албатта. Минфиндан кимларнидир ҳайдалгани, СНБ ёпилгани ҳеч нимани англатмайди, ўша устозлар, ўша назоратчилар маслаҳатчи ёки бошқа ролларда фаолият кўрсатиб келишяпти. Ва жуҳудлар деганда, бошқа технология ва билим-илм эгаларини ҳам тушунаверишимиз лозим бўлади.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
-Агар шайтон сени бир хатога ундаса нима қиласан?
-У билан курашаман.
-Агар яна қайтсачи?
-У билан курашаман.
-Агар яна қайтсачи?
-У билан курашаман.
-Бу узоққа чўзилади. Тасаввур қил, қўйлар подаси ёнидан ўтиб қолдинг. Ана ўша вақтда қўйлар подасининг итлари сенга ташланди ва сени ўша жойдан ўтиб кетишингга қаршилик кўрсатди. Нима қилган бўлардинг?
-Бор кучим билан у итларга қарши курашган бўлардим.
-Бу узоқ давом этади. Ундан кўра поданинг эгасидан ёрдам сўра. У итларни сендан даф қилади.
Шайх Али Тантовийнинг "Эй ўғлим" китобидан.
Отингиз сув ичган жойдан сув ичинг — от ёмон сувни ҳеч қачон ичмайди.
Мушук тинч ухлайдиган жойга тўшагингизни ёзинг.
Қурт теккан мевадан ейинг — у мева тирик, табиий ва фойдали бўлади.
Ҳашаротлар қўнаётган қўзиқоринларни бемалол теринг — улар яхши бўлади.
Юмронқозиқ қазиб чиққан ерга дарахт кўчатини ўтқазинг.
Қушлар иссиқдан паноҳ топиб ўтирган жойда чуқур қазинг.
Қушлар билан бир вақтда ухланг ва бир вақтда уйгонг — ҳаётнинг олтин донларини териб оласиз. Кўпроқ кўкатлар ейинг — оёқларингиз мустаҳкам, юрагингиз барқарор бўлади, гўё ўрмон руҳи каби. Кўпроқ осмонга қаранг ва камроқ гапиринг — шунда сукунат юрагингизга киради. Ва жонингиз тинч, ҳаётингиз сокин бўлади.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Читать полностью…
Китоб мутоаласи устида доимий равишда машғул бўлишлик бизни, ҳеч бўлмаганда, ҳаётни фақат еб-ичиш, ҳожатга бориш, ухлаш ва жинсий алоқада бўлиш учун яшайдиган примитив мавжудотлардан ажратиб туради.
Китоб ўқийдиган одам доимий равишда ўзидан саволлар сўраб туради: нима учун инсон бу дунёга келган, бу ҳаётдан мақсад нима, мен тўлаётган солиқлар қаерга кетаяпти, нима учун давлат бюджетидан сарф қилинаётган харажатлар ҳисоботи халқ учун тақдим қилинмайди, мен овоз бериб сайловларда ютиб чиққан депутатлар қилган ишларининг ҳисоботи қаерда, нима учун газ ва электр тўловлари яна кўтарилди, нима учун мажбурий равишда ва ўз ҳисобимдан, турли номаълум оқибатларга олиб келиши мумкин бўлган вакциналар олишга мажбурман, нима учун янги олинган автомошинани ЙҲХБдан рўйхатга олиб ҳар сафар давлат номерини тақишим учун 4-4.5 млн сўм атрофида пул тўлашим керак, нима учун буюк Бухорийнинг авлоди бўлган, мусулмонлар истиқомат қиладиган мамлакатда Қуръон ўрганиш курсларига ҳануз рухсат йўқ.
Шундай саволлар одамларни бошқарадиган ҳар қандай ТИЗИМНИ тез-тез хавотирга солиб туради.
Китоб мутоала қилиш билан инсон қўй ва мол каби бошқараладиган объектдан мустақил фикр қиладиган субъектга айланади. У атрофда содир бўлаётган ҳодиса ва воқеаларнинг моҳиятини тушунишга, уларнинг сабаб ва оқибатларини кўришга қодир бўлади.
Китоб ўқиш нафақат бўш вақтини тўлдиришга ёрдам беради, балки дунё-қарашингизни кенгайтиради, фикрлаш қобилиятингизни ривожлантиради, онгингизни ўткир ва соғлом қилади, сизда сўз бойлигини ва равон нутқни шакллантиради ва сизга ҳаётингиз давомида мустақил қарор қабул қилиш имконини беради.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Ko’klarda ko’k kaptar qushdaymiz, jonim,
Qayg’urma kel ko’ngil "xushlaymiz" jonim,
Mening tanishim yo’q narigi dunyoda,
Baribir jannatga tushmaymiz jonim…
Yorug’ dunyoda kim yashaydi to’yib,
Umr o’tib ketgay kiprik qoqquncha: Onang ko’ksiga bir boshing qoyib,
Bolang ko’ziga bir kulib boqquncha…
Muhammad Yusuf
Atrofidagilar aqldan ozgan paytda ham bosiqlik bilan uzining kundalik ishlarini bajarishda davom etadigan odam dahodir...
Napoleon Bonapart
✍️Қадр кечасида ухлаб, янги йил кечасида то тонга қадар бедор бўлган бу уммат, жудолигу-хорлиги сабабини сўрамай қўяверсин!
Ал-Азҳар шайхи Аҳмад Тоййиб
Илтимос! мени янги йил билан табрикламанг, туғилган куним билан табрикламанг. Асло!
Мени Қурбон ҳайит билан табрикланг, Рамазон ҳайит билан табрикланг, ҳеч йўқса мискинлар ҳажи (жумъа) билан табрикланг.
Инсонлар бир кечада ўтиб кетадиган ғайри динларнинг (янги йил) байрами учун миллионлаб пул сарф қилишади. Лекин айни дамда қариндош ва қўшниларимиз орасида бир қоп кўмирга муҳтож оилалар албатта йўқ эмас. Уларга ёрдам қўлини чўзайлик. ўша пулни шундай савобли ишга сарфлайлик. 31-декабрь кечасини ўрислардек янги йил кечаси қилмасдан, қўшнимиз оиласини иситиб мусулмонлик бурчимизни адо қилайлик.
Бу ҳеч қандай даъват эмас, нишонлайдиганларни қораламайман ҳам, уларга ҳеч қандай эътирозим ҳам йўқ. Мен шунчаки совет давридан ўзлигимизга қайтишимизни истайман!
Ҳар ким ўз фикрини билдириш ҳуқуқига эгадир.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Sunʼiy intellekt AI ga bergan savolim:
P.S: Shu vujudi algoritmlardan tashkil topgan ongsiz dastur Alloh aql berib qo‘ygan insondan aqlli bo‘lib qoldi...
Ey iffatni sharafli qilgan Robbimiz!
Bizlarni haromlarning botqog‘iga botishdan asragin!
Bizlarni sevgimizga pokiza holda qovushtirgin!
(Aamiyn)
«Ishq imtihoni» kitobidan
Агар инсон ўзига нисбатан адолатсизлик қилинаётганини ҳис этса ва ўзининг айбсизлигига ишонса, уни жазолашнинг ҳеч қандай маноси йўқ. Жамоатчилик виждони ҳам уни айбдор деб қабул қилмайди.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
ТОҚАТ
Баъзан шундай одамлар учрайдики, энг оддий эслатма ҳам уларни ғазаблантиради.
Бу сенинг хатонг учун эмас,
балки улар учун фикр — шунчаки қараш эмас, балки ўзликнинг бир бўлаги бўлгани учундир.
Инсон ўз қийматини фикрининг тўғрилигига боғлаб қўйса, ҳар бир мулоҳаза –таҳдидга, ҳар бир ихтилоф — ҳужумга, ҳар бир савол — обрўга урилган пичоққа айланади.
Энг ажабланарлиси шуки,
мия фикрий хавфни ҳис этганда уни жисмоний хавфдан фарқламайди:
нафас тезлашади,мушаклар таранглашади, тафаккур эса ҳимоявий қалъага айланади. Шу боис баъзи оддий суҳбатлар жангга ўхшаб кетади.
Ишда ҳам, муносабатларда ҳам бу манзара ҳар куни такрорланади:
йиғилиш — тортишувга, хабар — тушунмовчиликка, оддий таклиф эса — назоратга уринишга айланади.
Чунки кўпчилик фикр билан уни айтган инсонни бир-бирига қориштириб юборган ва фикрни ўзгартириш обрўни йўқотиш эмаслигини унутган.
Аслида бу доирани узиш мумкин. Мажбурлаб ишонтириш билан эмас, балки ўзликни мавқедан ажратиш билан.
Ўзингга шундай де:
«Бу фақат фикр. Мен эмас».
Шунда тузатиш ҳақорат бўлмайди, ихтилоф урушга айланмайди, тинч эшитиш, музокара қилиш ва юмшатиш қобилияти қайта жонланади.
Суҳбатни кимлигингни ҳимоя қилиш майдонига эмас, тафаккур масканига айлантира оладиган инсон бўл.
Бугун биринчи қадамни қўйиб, синаб кўр:
Кимдир сенга қарши фикр билдирса, жавоб беришдан олдин бир лаҳза тўхта ва сўра:
« Сиз нимани назарда тутяпсиз?»
Шунда кескинлик секин аста ариб, ишда ҳам, уйда ҳам
муносабатларинг енгилроқ ва равшанроқ бўлиб бораётганини ҳис қиласан.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Unutdikmi? | Mubasshir Ahmad
Imom Ibn Qayyim rahimahulloh
Odamlar Qur’on va sunnatni o‘rganib, unga amal qilar ekan, Islom ularni shirk, bid’at, xurofot va bema’niliklardan qaytaradi. O‘tmishdagi kabilalar tushgan xatoga yul kuyishlariga to‘siq buladi. Ularni jaholat va ahmoqlik oqibatida yuzaga keladigan tartibsizliklardan uzoqlashtiradi. Hukmdorlarning zulmiga qarshi qalqon bo‘ladi. Qur’on va Sunnatga amal qilib, musulmonlarni Alloh yo‘liga yetaklaydigan, islomiy hayot tarziga tashviq qiladigan, jihod ruhini beradigan, ijtihodga imkon yaratadigan insonlar hamisha bo‘lgan. Shunday da’vo insonlari Xulafoi-roshidin yurgan yo‘lga mos Islom davlati ko‘rish uchun harakat qilishdi. Bu yo‘lda jonlarini, mollarini fido etib, asri saodatni eslatadigan boshqaruv tizimini tuzishdi.
Abul Hasan Nadaviy rahimahulloh
"Musulmonlarning tanazzuli..." kitobidan.
Dunyo tarixidagi jazolar soni jinoyatlar sonidan koʻproq boʻlishi mumkin…
Kormak Makkarti
Forobiy inson ruhiyatining eng nozik va halokatli jihatini ochib beradi. Bu bizning idrok qilish tizimimizdagi nuqson va tarbiyaga muhtoj jihatdir.
Forobiyning ta’kidlashicha, inson zavq (mukofot) va aziyat (jazo)ni bir xil darajada his qilmaydi. Bizning miyamiz naqd va jismoniy narsalarni nasiya va aqliy narsalardan ko‘ra kuchliroq qabul qiladi. Bu holat bizning ko‘plab hayotiy xatolarimiz, yomon odatlarimiz va baxtsizliklarimizning tub ildizidir.
Quyida ushbu fikrning mohiyatini, uning zamonaviy hayotdagi ko‘rinishlarini va ilmiy asoslarini batafsil tahlil qilamiz. Forobiy zavq va aziyatlarni ularning bizga qanchalik ta’sir qilishiga qarab uch toifaga ajratadi:
Eng kuchli va aniq ta’sir. Bular darhol sodir bo‘ladigan va hissiy a’zolar (ko‘z, til, teri) orqali seziladigan narsalardir. Masalan, muzqaymoqning shirin ta’mi yoki olovning kuydirishi. Buni his qilish uchun aql kerak emas, buni hayvon ham sezadi. Shuning uchun ular bizga eng tanish va eng qattiq ta’sir qiladi.
O‘rtacha ta’sir. Bular kelajakda (oqibatda) keladigan, lekin hissiy bo‘lgan narsalardir. Masalan, “agar hozir mashq qilsang, bir oydan keyin sog‘lom bo‘lasan” degan va’da. Bu yerda sog‘liqning jismoniy zavqi tanish, lekin vaqt uzoqligi uchun uning ta’siri naqd narsadan ko‘ra pastroq bo‘ladi.
Eng maxfiy va kuchsiz ta’sir. Bular kelajakda keladigan va faqat fahmlash (aql) orqali bilinadigan narsalardir. Masalan, bilim olishning ma’naviy lazzati yoki johillikning sharmandaligi. Bularni qo‘l bilan ushlab bo‘lmaydi va hozir ko‘rib bo‘lmaydi. Shuning uchun ko‘pchilik odamlar bu zavqlarni umuman yo‘q deb hisoblaydilar.
Forobiyning fikrlaridagi muhim nuqtalardan biri bu qonuniy jazoning ahamiyati va vazifasidir. Jamiyatda ko‘pchilik yomon ishlarning (masalan, o‘g‘irlik yoki zo‘ravonlikning) haqiqiy zarari ularning ma’naviy va kelajakda keladigan maxfiy aziyatidir. Aqli kalta odam buni tushunmaydi.
Shuning uchun qonun yoki din o‘sha maxfiy aqliy aziyatni aniq jismoniy aziyatga aylantiradi. Masalan, “o‘g‘irlik qilsang, vijdoning qiynaladi” (maxfiy aziyat) deyish o‘rniga, “o‘g‘irlik qilsang, qamalasan yoki jarima to‘laysan” (aniq hissiy aziyat) deyiladi.
Forobiyning tafakkuriga boqmaysizmi? Biz uchun juda ko‘p savollarning hikmatdan javoblarini keltirib bermoqda. Demak, maxfiy aziyatlarga naqd va aniq jazo belgilansa, ular afkor omma uchun yanada aniqroq va ta’sirliroq bo‘ladi.
Buni avvalroq, inson axloqini tarbiyalashda “kelajakni hozirga ko‘chirish” texnikasidan foydalanish misolida ham ko‘rib chiqdik.
Forobiyning nazdida, din va qonunchilik ana shunday hikmatga asoslangan yoki asoslangan bo‘lishi kerak.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...