Ўзбекистон мусулмонлари идораси қошидаги Фатво марказининг расмий телеграм канали ©Каналдан маълумот олинганда манба кўрсатилиши шарт. Колл марказ рақами: 781503344 Lotincha 👉 @fatvouzlotin https://taplink.cc/diniysavollar
ҲАДЯГА БЕРИЛГАН ҚУРБОНЛИК ГЎШТИНИ СОТИШ ЁКИ АЛМАШТИРИШ
#қурбонлик
❓1702-САВОЛ: Бизга қурбон ҳайити кунлари қўни-қўшнилар, қариндош-уруғлар қурбонлик гўштидан олиб келиб беришади. Баъзида кўпайиб кетади. Шуни зарур бўлган вақтда, сотсак ёки бошқа ҳайвон гўштига алмаштирсак бўладими?
💬 ЖАВОБ: Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳим. Қурбонлик сўйган одам, хоҳ бой, хоҳ камбағал бўлсин, қурбонлик гўштини ўзи сотиши мумкин эмас. Аммо саволда айтилганидек, ҳадя қилинган қурбонлик гўштини, ҳадяга олган одам сотиши мумкин. Чунки мулк унинг қўлига ўтганидан кейин хоҳласа сотади, хоҳласа, ўзи ейди, хоҳласа, бировга садақа қилади. Аммо гўштга алмаштирмоқчи бўлса, нақд шаклда алмаштиради, насияси мумкин эмас. Масалан айрим одамлар қассобга маълум кило гўшт бериб, "шу сизга, эвазига менга, қачон келсам, янги гўштингиздан бир кило ёки ярим килодан бериб турасиз", дейди. Бу айрибошлаш насия бўлгани учун ножоиз саналади. Валлоҳу аълам.
Ўзбекистон мусулмонлари идораси
Фатво маркази.
YouTube | Instagram | Facebook |Ummalife
🔗 Улашинг: @diniysavollar
#ҳаж2025
📹 ЭНГ ОҒИР СИНОВ
🎙 Шайх Нуриддин Холиқназар ҳазратлари
🔗 Улашинг: @diniysavollar
#Намоз_вақтлари
«... албатта, намоз мўминларга вақти тайин бўлган фарздир» (Нисо 103)
2025/1446 | 8 Июн Якшанба
🔗 Яқинларингизга ҳам эслатинг: @diniysavollar
ХОРИЖДАГИ ОДАМ ҚЎЙНИ ЎЗ ВАТАНИДА СЎЙДИРСА
#қурбонлик
❓1701-САВОЛ: Отам бу йил ҳажга кетган. Кетишдан олдин бизга пул бериб, қўй олиб, унинг номидан қурбонлик қилишимизни тайинлаб кетган. Саудия вақти Ўзбекистондан икки соат орқада экан. Биз сўйдираётган вақтда ҳали уларда ҳайит ўқилмаган бўлиши мумкин. Отамнинг қурбонлигини сўйишимиз учун уларда ҳайит намози ўқилган бўлиши керакми?
💬 ЖАВОБ: Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳим. Қурбонлик масаласида қурбонлик қилинадиган жонлиқ турган жой, ҳудуд эътиборга олинади. Шу боис отангиз учун олган жонлиқни ўзингиз турган жойда ҳайит намози ўқиб бўлинганидан кейин сўйсангиз бўлади. Валлоҳу аълам.
Ўзбекистон мусулмонлари идораси
Фатво маркази.
YouTube | Instagram | Facebook |Ummalife
🔗 Улашинг: @diniysavollar
#ҳаж2025
📹 ДУОДА БАХИЛЛИК ҚИЛМАНГ
🎙 Шайх Нуриддин Холиқназар ҳазратлари
🔗 Улашинг: @diniysavollar
#Намоз_вақтлари
«... албатта, намоз мўминларга вақти тайин бўлган фарздир» (Нисо 103)
2025/1446 | 7 Июн Шанба
🔗 Яқинларингизга ҳам эслатинг: @diniysavollar
АЁЛЛАРНИНГ НАМОЗИ
#намоз
❓1700-САВОЛ: Бомдод намозини эркаклар масжидда тонгни ёришган пайтида ўқишлари мустаҳаб эканини ўқиб қолдим. Аёллар ҳам бомдод намозини тонгни ёриштириб ўқишлари мустаҳабми, ёки азон айтилганидан кейин ўқисалар бўлаверадими?
💬 ЖАВОБ: Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳим. Муздалифада турган ҳожилардан бошқа барча эркакларнинг бомдод намозини тонгни ёриштириб ўқишлари мустаҳаб саналади. Лекин бу ҳукм аёлларга тегишли эмас. Чунки аёллар бомдод намозини вақти киргандан кейин, тонг ёришмай ўқишлари мустаҳабдир.
Аёллар учун бомдоддан бошқа барча намозларни масжиддаги жамоат ўқиб бўлганидан кейин ўқишлари мустаҳаб саналади, яъни шундай қилсалар, савоб оладилар, аммо қилолмасалар, балки намознинг вақти кириши билан ўқисалар, гуноҳкор бўлмайдилар. Валлоҳу аълам.
Ўзбекистон мусулмонлари идораси
Фатво маркази.
YouTube | Instagram | Facebook |Ummalife
🔗 Улашинг: @diniysavollar
#ҳаж2025
📹 АЛЛОҲНИНГ РАҲМАТИ ЧЕКСИЗ
🎙 Шайх Нуриддин Холиқназар ҳазратлари
🔗 Улашинг: @diniysavollar
✨ҚУРБОН ҲАЙИТИНГИЗ МУБОРАК!✨
Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳим. Алҳамдулиллаҳ, вассолату вассаламу ала Расулиллаҳ. Аммо баъд.
Ассалому алайкум ва роҳматуллоҳи ва барокатуҳ!
Азиз юртдошлар, муҳтарам мўмин-мусулмонлар! Сиз азизларни ва барча мўмин-мусулмонларни Қурбон ҳайити билан самимий муборакбод этамиз! Динимизни мукаммал ўрганиб, Ўзи рози бўладиган тарзда амал қилиб боришингизда Аллоҳ таоло мададкор бўлсин! Хонадонларингизда тинчлик, аҳиллик, файзу барака бардавом бўлсин!
Ҳақ таоло юртимизни ҳамиша обод, халқимизни тинч ва фаровон айласин!
Ўзбекистон мусулмонлари идораси
Фатво маркази.
YouTube | Instagram | Facebook |Ummalife
fatvouz">🔗 Улашинг: @diniysavollar
#Қурбонликка_оид_масалалар
ҚУРБОНЛИК ҚИЛИШ ПАЙТИДА ҲАЙВОНГА НУҚСОН ЕТСА
20-МАСАЛА: Қурбонлик қилинадиган ҳайвонни сўйиладиган жойга олиб келиб, уни ерга ёткизиш вақтида қўл ёки оёқлари синиб қолса, уни қурбонлик қилиш жоиздир. Шунингдек, қурбонлик қилинадиган мол сўйиладиган пайти қочиб кетиб, кўзига нуқсон етса, уни қурбонлик қилиш жоиздир (“Бадоеъ”).
🔗 Улашинг: @diniysavollar
Такбир айтинг, таҳлил айтинг, тасбиҳ айтинг, истиғфор айтинг... Жим ўтирманг, Сиз муборак кунлардасиз.
YouTube | Instagram | Facebook | fatvouz">Tiktok
🔗 Улашинг: @diniysavollar
ФАРЗ ВА ВОЖИБНИНГ ФАРҚИ
#қурбонлик #истилоҳ
❓1699-САВОЛ: Фарз ва вожибнинг фарқи нимада? Масалан, қурбонлик қилиш фарз эмас, вожиб экан. Фарз бўлмагани учун қурбонлик қилмаган киши гуноҳкор бўлмайдими?
💬 ЖАВОБ: Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳим. Уларнинг амал қилиш жиҳатидан фарқи йўқ, балки фарз ва вожибнинг ҳар иккаласига ҳам амал қилиш лозим ва зарурдир. Шу сабабли ҳам фарз учун гоҳида вожиб, вожиб учун эса гоҳида амалий фарз сўзи ишлатилади, чунки маъно жиҳатидан улар жуда яқин ва уларнинг иккаласига ҳам амал қилиш зарурдир. Иккаласини ҳам тарк этиш гуноҳдир. Лекин эътиқод жиҳатидан улар ўртасида истилоҳий фарқ мавжуд. Яъни, Фарзни инкор қилган киши кофир бўлади, вожибни инкор қилган киши эса, кофир бўлмайди, балки қаттиқ гуноҳкор бўлади. Шунга кўра, қурбонлик зиммасига вожиб бўлган одам беузр уни тарк қилса, гуноҳкор бўлади. Валлоҳу аълам.
Ўзбекистон мусулмонлари идораси
Фатво маркази.
YouTube | Instagram | Facebook |Ummalife
🔗 Улашинг: @diniysavollar
ҚУРБОНЛИКНИНГ ҚАЗОСИ УЧУН ҚОРАМОЛГА ШЕРИК БЎЛИШ
#қурбонлик
❓1698-САВОЛ: Мен ўтган йили қурбонлик қила олмаган эдим. Бу йил қорамолга шерик бўляпман. Шунга икки ҳиссага қўшилиб, бир ҳисса бу йил қурбонлиги учун, яна бир ҳисса ўтган йилги қазоим учун десам, тўғри йўл тутяпманми? Шунга аниқлик киритиб берсангизлар.
💬 ЖАВОБ: Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳим. Қурбонлик вожиб бўла туриб, сўймаган инсон қурбонлик қилиш кунлари ўтиб кетгани учун қазосини бажаради. Қазоси қурбонликка ярайдиган ўртача қўйнинг қийматини садақа қилиш билан бўлади. Саволда айтилгандек икки ҳиссага шерик бўлган ҳолатда бир ҳиссаси бу йилги қурбонликдан, қазо учун деб сўйилаётган ҳиссаси эса, нафл бўлиб ўтади. Шу боис сиз ўтган йилги қазо учун қўйнинг пулини фақирларга садақа қиласиз, бу йил учун қорамолнинг бир ҳиссасига шерик бўлаверасиз. Валлоҳу аълам.
Ўзбекистон мусулмонлари идораси
Фатво маркази.
YouTube | Instagram | Facebook |Ummalife
🔗 Улашинг: @diniysavollar
#Намоз_вақтлари
«... албатта, намоз мўминларга вақти тайин бўлган фарздир» (Нисо 103)
2025/1446 | 5 Июн Пайшанба
🔗 Яқинларингизга ҳам эслатинг: @diniysavollar
Ғафлатда қолманг!
Эртага арафа куни: Рўза тутишни унутманг!
Эртага, 5 июнь пайшанба куни зулҳижжа ойининг 9-куни – арафа кунидир.
Абу Қатода розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: “Арафа кунининг рўзаси ўзидан аввалги бир йил ва ўзидан кейинги бир йилнинг гуноҳларига каффорат бўлишини Аллоҳдан умид қиламан”, дедилар (Имом Муслим ривояти).
Бошқа ҳадисда Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: “Арафа кунининг рўзаси икки йилга каффоратдир: ундан олдинги ва ундан кейинги йилга”, деганлар (Имом Байҳақий ривояти).
Оғиз ёпиш ва очиш вақти (Тошкент вақти билан):
⏱️ Саҳарлик (оғиз ёпиш) вақти: 03:08
⏱️ Ифторлик (оғиз очиш) вақти: 19:56
#Қурбонликка_оид_масалалар
ҚЎЛИДА ПУЛИ ЙЎҚ ҲАҚДОРНИНГ ҚУРБОНЛИГИ
28-МАСАЛА: Бир киши қўлида пули йўқ бўлиб, бошқасида закот нисобича ҳаққи бўлса, лекин қарздор камбағал бўлиб, ушбу пулни тўлай олмаётган бўлса, бироқ қарздорлигига иқрор бўлса, ҳақдор закот ололмайди. Ушбу ҳақдор то ҳаққини олмагунича, унга қурбонлик вожиб бўлмай туради (“Татархонийя” китоби). Бир кишини қўлида пули йўқ бўлиб, бошқасида ҳаққи бўлса ва мазкур қарздор бой бўлса, ҳақдор қурбонликка етарли миқдордаги пулни қарздордан сўраб олиши ва ушбу пулга қурбонлик қилиши вожиб бўлади. Агар қарздор унга пул бермаса, бировдан қарз олиб қурбонлик қилмайди. Шунингдек, ҳайит кунларидан кейин ҳаққини олса ҳам, унга қурбонликни қийматини садақа қилиш вожиб бўлмайди (“Оламгирийя”).
🔗 Улашинг: @diniysavollar
#Қурбонликка_оид_масалалар
ҚЎШИМЧА ҲОВЛИСИ БОР КИШИНИНГ ҚУРБОНЛИГИ
27-МАСАЛА: Бир кишини ўзи яшаб турган уйидан ташқари қўшимча ҳовлиси бўлса ва у ерда яшамайдиган бўлса, ушбу ҳовлининг қиймати закот нисобига етса, унга қурбонлик вожиб бўлади (“Қуня” китоби).
🔗 Улашинг: @diniysavollar
#Қурбонликка_оид_масалалар
ҚУРБОНЛИК ГЎШТИНИ ШЕРИКЛАРГА ТАҚСИМЛАШ
26-МАСАЛА: Бир неча шерик қурбонлик қилганида, унинг гўшти тарозуда тортиб тақсим қилинади. Яъни тахминан бўлиш жоиз бўлмайди. Аммо тахминан тақсим қилинганида, калла поча ва туёқлар ҳам қўшиб тақсимланса, жоиз бўлади (“Хизонатул-муфтий”).
Икки киши ўртасидаги туя ёки қорамолни қурбонлик қилинса ва гўштини еттидан бири ёки еттидан иккисини бирига қолганини шеригига тақсимланса ҳам жоиз бўлади. Шунингдек, ҳар икковларига тенг тақсим қилинса ҳам жоиздир (“Хизонатул-муфтий” китоби).
🔗 Улашинг: @diniysavollar
#Қурбонликка_оид_масалалар
ҚУРБОНЛИКДАГИ ШЕРИКЛАРДАН БИРИ ВАФОТ ЭТИБ ҚОЛСА
25-МАСАЛА: Етти киши шерик бўлиб қорамол ёки туя сотиб олишганидан сўнг улардан бири вафот этиб қолса, унинг меросхўрлари балоғатга етган бўлсалар ва ўзларинг ва отамизнинг номидан қурбонлик қилаверинг десалар, жоиз бўлаверади. Аммо мазкур ҳолатда унинг меросхўрларидан беижозат сўйсалар жоиз бўлмайди (“Кофий”).
🔗 Улашинг: @diniysavollar
#Қурбонликка_оид_масалалар
ҚОРА МОЛНИНГ БИР ҚИСМИНИ ЎТГАН ЙИЛЛАРИ УЧУН НИЯТ ҚИЛИШ
24-МАСАЛА: Бир киши қорамолни сотиб олиб, еттидан бирини жорий йилдан ва қолган олти бўлагини олдинги қурбонлик қила олмаган йилларим учун деб ният қилса, жорий йилнинг ўзидан ўтади ва олдинги йилларидан ўтмайди (“Хизонатул-муфтий” китоби).
🔗 Улашинг: @diniysavollar
#Қурбонликка_оид_масалалар
ҚУРБОНЛИКДА ШЕРИКЛИК МАСАЛАСИ
23-МАСАЛА: Туя ва қорамолга еттидан ортиқ киши шерик бўлса жоиз бўлмайди. Бироқ еттидан кам бўлса жоиз, яъни икки, уч, тўрт, беш, олти киши шерик бўлиб қурбонлик қилса бўлади (“Хулоса”).
Бир киши бир қора мол ёки туяни қурбонлик учун сотиб олса сўнг олти киши унга шерик бўлсалар жоиздир. Аммо сотиб олишдан олдин уларни шерик қилгани яхшироқдир.
🔗 Улашинг: @diniysavollar
#Қурбонликка_оид_масалалар
ҚУРБОНЛИКНИ СЎЙИШ УЧУН ҚАССОБ ЁЛЛАШ
22-МАСАЛА: Бир киши қурбонлигини сўйиш учун қассоб ёлласа ва мазкур қассоб ўзининг номидан сўйса, қурбонлик қассобнинг эмас балки эгасининг номидан қилинган саналади (“Сирожийя”). Бир киши қурбонликни сўйишда қассоб билан бирга пичоқни ушлаб сўймоқчи бўлса, унга ҳам тасмия айтиш вожиб бўлади. Агар улардан бири тасмияни қасдан айтмаса, у ҳолда сўйилган жонлиқ ҳалол саналмайди (“Заҳийрийя”).
🔗 Улашинг: @diniysavollar
#Қурбонликка_оид_масалалар
ҚАЙСИ ҲАЙВОННИ ҚУРБОНЛИК ҚИЛИШ АФЗАЛ?
21-МАСАЛА: Бир киши битта қўйнинг нархи молнинг еттидан биридан қимматроқ бўлса, битта қўй сўйгани афзалдир. Агар уларнинг қиймати тенг бўлса ҳам, битта қўй сўйгани яхшироқдир. Аммо молнинг еттидан бири битта қўйнинг қийматидан кўпроқ бўлса, у ҳолда молга шерик бўлгани афзалдир.
🔗 Улашинг: @diniysavollar
#Намоз_вақтлари
«... албатта, намоз мўминларга вақти тайин бўлган фарздир» (Нисо 103)
2025/1446 | 6 Июн Жума
🔗 Яқинларингизга ҳам эслатинг: @diniysavollar
⚡️ҚУРБОНЛИККА ОИД КЎП ТАКРОРЛАНАЁТГАН САВОЛ-ЖАВОБЛАР (9-қисм)
❓Уйдаги ҳайвонни қурбонликка деб ният қилганидан кейин сотиш
💬 Жавоб: Бу ерда
❓Ўз вақтида қила олмаган қурбонликни қандай адо этилади?
💬 Жавоб: Бу ерда
❓Қурбонликка олинган қўй нуқсонли бўлиб қолса
💬 Жавоб: Бу ерда
❓Қурбонликка олинган ҳайвон ўлиб қолса
💬 Жавоб: Бу ерда
❓Қурбонликнинг териси ва ичаклари
💬 Жавоб: Бу ерда
❓Ақиқа ва ҳайитнинг қурбонлигини битта қилса бўладими?
💬 Жавоб: Бу ерда
❓Оилада сўйилган қорамолнинг гўштини тақсимлаш
💬 Жавоб: Бу ерда
❓Қорамол ва туя кабиларда 4-5 киши шерик бўлса ҳам бўлаверадими ёки шериклар 7 та бўлиши шартми?
💬 Жавоб: Бу ерда
❓Қурбонликни тақсимлаш
💬 Жавоб: Бу ерда
❓Қурбонлик гўштини алмаштириш
💬 Жавоб: Бу ерда
❓Жума куни қурбонлик қилиш
💬 Жавоб: Бу ерда
❓Қурбонликнинг қазоси учун қорамолга шерик бўлиш
💬 Жавоб: Бу ерда
Ўзбекистон мусулмонлари идораси
Фатво маркази.
YouTube | Instagram | Facebook |Ummalife
fatvouz">🔗 Улашинг: @diniysavollar
#Қурбонликка_оид_масалалар
ҚУРБОНЛИК ҲАЙВОНИГА НУҚСОН ЕТСА
19-МАСАЛА: Бой киши тарафидан қурбонлик учун сотиб олинган ҳайвоннинг кўзи кўрмай қолса, ёки қўл ё оёғи синса, ёки қулоғи кесилса, ёки думи ё думбасининг учдан биридан кўпи узилса, ушбу ҳайвонни ҳам қурбонлик қила олмайди. Балки ўрнига бошқа соғломини сотиб олиб, ўшанисини қурбонлик қилиши вожиб бўлади. Шу каби қурбонлик учун сотиб олинган ҳайвон ўлиб қолса ёки ўғирланса ҳам, ўрнига бошқасини сотиб олиб, қурбонлик қилиниши лозим.
🔗 Улашинг: @diniysavollar
#Қурбонликка_оид_масалалар
ҚУРБОНЛИК ҲАЙВОНИДАГИ НУҚСОНЛАР
18-МАСАЛА: Тиши йўқ ҳайвон агар тили билан ем-ҳашакни ейдиган бўлса, уни қурбонлик қилиш жоиз. Акс ҳолда, жоиз бўлмайди. (“Бадоеъ”). Қўй ёки молнинг икки қулоғидаги ёриқ ва кесилган жойлари жамланмайди. Яъни ҳар-бири алоҳида ҳисоблаб кўрилади. Агар ҳар бир қулоғининг кесилган жойи учдан биридан кам бўлса, қурбонлик қилиш жоиздир (“Татархонийя”).
🔗 Улашинг: @diniysavollar
#ҳаж2025
📹 МУСОФИРНИНГ ЮРАГИГА “ҲАНЖАР” УРМАНГ!
🎙 Шайх Нуриддин Холиқназар ҳазратлари
🔗 Улашинг: @diniysavollar
🌙 ТАКБИРИ ТАШРИҚ АЙТИШНИ УНУТМАНГ
اللهُ أكبر اللهُ أكبر لا إلهَ إلَّا الله واللهُ أكبر اللهُ أكبر ولله الحَمْد
Ўқилиши: Аллоҳу акбар, Аллоҳу акбар, Лаа илааҳа иллаллоҳу валлоҳу акбар, Аллоҳу акбар ва лиллааҳил ҳамд.
Маъноси: Аллоҳ буюкдир, Аллоҳ буюкдир. Аллоҳ таолодан ўзга илоҳ йўқдир. Аллоҳ буюкдир, Аллоҳ буюкдир ва ҳамд Аллоҳ таоло учундир.
#Қурбонликка_оид_масалалар
ҚУРБОНЛИК ҲАЙВОНИДАГИ КАМЧИЛИКЛАР
17-МАСАЛА: Қурбонликка сўйиладиган ҳайвоннинг қулоқ ёки дум ёки думбасининг учдан биридан камроғи кесилган бўлса ҳам, уни қурбонлик қилиш дурустдир. Қулоғи ўртасидан узунасига кесилган ҳайвонни ҳам қурбонлик қилиш жоиздир. Шунингдек, қулоғининг учи ёки остидан озгинаси қирқилган ҳайвонни ҳам қурбонлик қилиш мумкиндир (“Бадоеъ”).
Fatvo.uz GA OBUNA BO'LING ✅